7797, ža mi je.
Na povratku iz Zagreba autobus staje na jednu benzinsku pumpu.Putnici izlaze vani na zahod, na kavu, kupiti nešto tek...Dolazi kamion šibenske registracije sa ovin jadnim beštijama, one nisu mogle na zahodn,nisu ošle na kavu, tek su dobile na vrimenu pred činom koji ih čeka. Žao mi ih je bilo vidit onako zgužvane u ledenoj prikolici, u tami na putu za tamu.Možda je dvolično i nehumano isti meso na jedan način, gledajući opet iz jednog drugog kantuna možda je to realnost kojoj se većina nas nemože odupriti, pa ni ja. I ova fotografija mi je masu draga, iako simbolizira tlačenje nadmočnijeg, patnju, smrt...I sad san se baš naježija kad san se sitija tog trenutka te večeri, da bar kamion nije doša il da mi nismo tu stali...Ništa bitno se nebi dogodilo ipak, smrt bi ih ionako progutala a i fotografije nebi bilo..Al kad nebi to vidija, nebi niti zna za ovaj tužni, hladni pogled koji sada ostaje samo fotografija. I nema nekog smisla baš sve ovo napisano...
